Kao i u životu, postoje trenuci kada se naizgled nespojive stvari sklope u savršene kockice, otkrivajući dublji smisao svim prethodnim odlukama i koracima za koje do tada nismo bili sigurni čemu služe, zbog čega bismo, poput Paje Patka s uvodne špice dečjih crtaća govorili: „Čemu ovo služi, još usput ne radi.“ Ovakav trenutak smisaonog osvetljenja puta za mene je došao kroz projekat „Novo lice žene sa sela.“
Za one koji nisu upoznati sa mojom karijernim putem, još od 1995. godine se bavim tematikom upravljanja ljudskim resursima (ULJR/HRM), pre svega kroz edukacije i transformacije sistema kroz organizacionu kulturu. Poslednjih 15 godina vodim Centar za društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP), pokrenula sam Rural HUB u Vrmdži, prvi coworking prostor u Srbiji na ruralu. Kreirala sam edukativnu društvenu igru TriP o socijalnom preduzetništvu. Pokrenula Mrežu Jezgro koja okuplja žene koje žive ili rade na selu. Već 10 godina radim i živim sa svojom porodicom u selu Vrmdža kod Sokobanje.
Moja lična motivacija da napustim velike poslovne sisteme i preselim se iz Beograda u Vrmdžu ležala je u želji da stvorim Centar za edukaciju u prirodi, gde bih se bavila obukama i razvojem ljudi na holistički način, pristupajući čoveku kao celini. Smatram da je dobar menadžer onaj koji je u miru sa sobom. Čovek koji nije u skladu sa sobom ne može biti u skladu ni sa drugima. Jer ono što jesmo, reflektujemo na naše okruženje, i time na njega utičemo – bilo pozitivno ili negativno.
U prvim godinama života u selu, nisam se toliko fokusirala na svoju početnu ideju koliko na postavljanje koncept Rural HUB-a, i to prema modelu gde celo selo čini hab. Radila sam na razvoju zajednice, njenih proizvoda i usluga (pa i svog ličnog razvoja), sve do tačke našeg optimalnog funkcionisanja. Nije bilo lako, ali je svaki moj uloženi trud i vreme vredelo toga. Zato danas, kada me pitaju „Kako kreirati i ostvariti nešto sa zajednicom u selu da zaista funkcioniše?“ odgovorim im: „Došla sam u selo sa savršenim biznis planom, a dobila sam život. Odlučite šta želite od ta dva, i put će vam se sam ukazati.“
No, moram priznati da sam se pored sveg bavljenja razvojem ruralnih zajednica, poslednjih godina poželela sebe kao edukatora i stratega za ULJR (HRM). I kao što rekoh, kad se odlučimo, put se ukaže. Za mene je to bio ovaj projekat koji je neprimetno a sa lakoćom spojio dve Dragane: onu iz biznisa i onu iz sela kao novo lice Žene sa sela ☺
Zašto je ovaj projekat toliko značajan za stručnjake iz HRM, pa i edukatore?
On pokazuje da bez obzira na ciljnu grupu, ukoliko dobro poznajete osnove i principe stateškog upravljanja ljudskim resursima i/ili edukatorskog rada (stručno znanje iz date oblasti) i imate iskustvo razvoja sistemskih rešanja (poznavanje upravljanja procesima) bićete u stanju da razvijate kvalitetna rešenja ukrštanjem ova dva – iskustva i znanja. U mom slučaju to je značilo da svoje iskustvo iz ULJR i kao edukatora iskoristim za definisanje strukture mentorskog programa, dok moje iskustvo života i rada na selu iskoristim u cilju razumevanja potreba Žena sa sela i na osnovu toga se definiše sadržaj mentorskog programa.
Profil i Model kompetencija kao osnova mentorskog programa
Profil Novog lica žene sa sela definiše ko je ona, šta je karakteriše i po čemu je prepoznajemo. Na osnovu upitnika, fokus grupa i alata Persona, sagledali smo kako mi doživljavamo i vidimo ovu ženu – ne samo kroz ono što ona jeste sada, već i kroz to šta može postati, gradeći tako novo lice žene sa sela. Ova žena već nosi to svoje “novo” lice iako to možda uvek ne pokazuje javno.
Cilj je bio da kroz profil ovog novog lica prenesemo sliku žene sa sela koja je uzemljena i povezana s prirodom koja je okružuje na način da pre svega stvara i štiti život, tako što poštuje sebe i svoje okruženje – svoju porodicu i svoju zajednicu čiji je deo.
Na osnovu tog profila definisan je Model kompetencija Novog lica žene sa sela, koji prema nivoima napredovanjima daje opise ponašanja. Model kompetencija u ovom projektu ima tri stuba:
- Inovativnost, jačamo ženino jezgro kroz podizanje njene samosvesti kroz učenje i kreativnost i inovativno razmišljanje.
- Izražavanje kada žena osvesti šta joj je bitno i zašto, ovaj stub joj pomaže da definiše kako na pravi način da manifestuje svoju ideju koristeći preduzetništvo, uz digitalnu pismenost i znanja kako da ispriča svoju ličnu priču.
- Uticaj, bez obzira na to koliko osnaživali jednu ženu da se upustu u realizaciju neke ideje, ako nije u stanju da ostvari uticaj u svom okruženju da dobije podršku njene porodice i zajednice, mala je verovatnoća da će uspeti u svom poduhvatu. Zato kroz ovaj stub jačamo kompetence njenog lidestva i komunikacije sa okruženjem u cilju umrežavanja.
Kroz ova tri stuba mi razvijamo ukupno sedam kompetencija sa kojim pomažemo ženi sa sela da osvesti svoje Zašto, Šta i Kako. Uglavnom se edukativni ili mentorski programi bave sa pitanjem kako nešto realizovati, dok tek po neki i sa pitanjem šta realizovati. Zašto je ključno pitanje, jer nas ono vraća u naše jezgro, našu suštinu – zašto nešto želimo da radimo. Potrebne su nam sve dimenzije da bi bili uspešni u tome što smo naumili, što nas i sam cvet logo Mreže Jezgro podseća jer u sebi sadrži tri nivoa sazrevanja.
Mentorski program traje 6 meseci i njegov sadržaj prati model kompetencija. Svaki mesec jedna kompetencija, gde se počinje sa Kreativnost i inovativno razmišljanje, a završavamo sa komunikacijom i liderstvom. Samosvest i učenje predstavlja kompetenciju na kojoj se radi sve vreme. Svakog meseca obrađuje se kompetencija kroz 5 nivoa podrške učenju: (1) ekspertska edukacija na temu same kompetencije koja ima za cilj razumevanje iste, (2) stručno predavanje na neku određenu temu koja predstavlja primenu date kompetencije u praksi, (3) ekurs preko platforme Krojačeve škole pomoću koga se stiče određena veština koja pripada datoj kompetenciji, (4) mentorski rad jedan na jedan koji prati cilj mentorskog rada u odnosu na kompetenciju i (5) peer to peer učenje koje dolazi iz učenja iz znanja i iskustva same zajednice. Za potrebe mentorskog rada razvijena je poseban materijal u formi radne sveske, dok rad jedan na jedan prate specijalno dizajnirani radni listovi: Moje vreme sa mentorkom.
Sistemski pristup ovog mentorskog programa ne ogleda se samo kroz pristup, nego i kroz način na koji se prati proces i aktivnosti koje se realizuju onlajn i oflajn. Praćenje nam je omogućilo ne samo da postoji informacija u realnom vremenu, nego i da se dela prema toj informaciji i koriguje pravac delovanja prema potrebi učesnica programa, a da se opet ne odstupi od zadate strukture. U praksi prvo je postavljena struktura mentorskog programa, a onda smo je punili prema temama, interesovanju i potencijalu mreže.
Prikaz Prosek grupe upravo daje sumarni pregled učešća, prisustva pa i same zainteresovanosti za date teme od strane učesnica programa.
U ovom slučaju, prva generacija sastojala se od 27 žena učesnica programa, koje su imale organizovana uživo onlajn predavanja svakog utorka, što je ukupno bilo 24 odslušana onlajn predavanja tokom trajanja mentorskog programa. Zatim prisustvovale su na 4 uživo okupljanja, završile po minimum 7 ekurseva (1 kurs po kompetenciji) preko biznis platforme Krojačeve škole (njih 27 završilo je ukupno 293 ekurseva), gde je svaka od njih u proseku imala po 8 mentorskih sesija sa mentorkom, i kroz peer to peer učenje kreirano je više od 5 zajedničkih projekata i poslovnih ideja. I sve to u periodu od 6 meseci.
Jedna od tih neprocenjivih stvari koje je ovaj program doneo je i kategorija mlađe mentorke. Kako znam ovo je jedini program koji je uveo i ima ovu kategoriju. Ko je mlađa mentorka u programu? Ona je pripravnica za mentorski rad 🙂 To su žene koje već žive i rade na selu, imaju jedinstveno iskustvo ili znanje iz određene oblasti, ali nisu osnažene i naučene kako da prenose to svoje znanje. Jednostavno nedostaje im iskustvo mentorisanja, kako bi iz tog iskustva shvatile da znaju, umeju i pre svega mogu! Da to njihovo malo je nešto veliko nekom drugom. Mlađe kolege HR-ovci bi rekli da su ove žene na „shadowingu“ mentorskog procesa. U prvoj generaciji ovog programa bilo je 10 ovakvih divnih madih žena, a koje su posle ovakvog iskustva sada spremne da aktivno preuzmu ulogu mentorke.
Pogled u budućnost – održivost i dalji razvoj
Sada ulazimo u novi ciklus. On donosi višedimenzionalnost pristupa rada u smislu pokrivanja dodatnih oblasti rada. Osim ličnog osnaživanja, potrebno je da za one učesnice koje su se već upustile u poslovne vode, ih dodatno osnažimo i upoznamo za poslovnom logikom preduzetništva. Jedva čekam da vidim šta će nam ovaj novi ciklus doneti kao iskustvo učenja i potencijala razvoja ovog programa.
Ima još detalja o programu o kojima bih mogla pisati, no to ostavljam vama da ako procenite da vam je neki element ili korak interesantan, me pitate za više detalja ili pojašnjenje. U ovom trenutku ono što mi je bitno da vam na kraju kažem je:
- Kada imate stručno znanje, možete kreirate u bilo kom okruženju, ako razumete ili imate nekoga ko razume to okruženje. Uz ovu kombinaciju, rešenje ne može da bude pogrešno. To mi govori i moje iskustvo kreiranja mentorskog programa za mlade pčelare. Nit mog manjeg poznavanje pčelarstva, niti korisnijeg mentorskog programa za mlade pčelare. Iz ovog iskustva sam svašta nešto naučila. Možemo pričati i o tome, ako vas zanima.
- Kada imate stručno znanje i iskustvo, dovoljno je da postavite strukturu a da sadržaj kreirate kroz proces i korake koje prolazite. Ovo vam otvara polje kreativnosti, ali i fluidnosti i fleksibilnosti. Da, znajte ka čemu težite, ali dopustite da vam iskustvo koje stičete iz koraka u korak definiše sadržaj i način na koji stižete do tog cilja.
- Kada imate stručno znanje i iskustvo, a nemate ljubavi prema tome što radite, šta god da uradite, zastvarno nećete nigde stići. Ili što bi rekli permakulturaši „ako nije zabavno, nije održivo“ – mislite o tome. A pre svega zbog sebe i svog zdravlja.
Meni lično razvoj ovog mentorskog programa, bez obzira koliko je u nekim momentima bio lično i profesionalno iscrpljujući i zahtevan, doneo mi je pravu radost koja potiče iz kreiranja i davanja nekog novog smisla već pređenom putu. Tako da ako ste trenutno u tačci gde se pitate „čemu ovo služi, a usput još i ne radi“ verujte da će doći momenat kada će se ukazati zašto vam je bilo bitno da prodjete baš to iskustvo. Naravno, ovo važi samo i ako ste u ovu tačku stigli iz ljubavi prema tome što radite.
Do tad, uživajte u svom putu i deliti svoje znanje koje imate – jer tako se umnožava, sve ono što znate i sve ono što ste i sve ono što ćete tek biti. A tu je caka, ne u onom što ste (bili), nego u onom što ćete tek biti.
